Vinaora Nivo Slider 3.xVinaora Nivo Slider 3.xVinaora Nivo Slider 3.xVinaora Nivo Slider 3.xVinaora Nivo Slider 3.xVinaora Nivo Slider 3.x

Hodočašće učenika Medicinske škole

Ocena korisnika:  2 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

1. и 2. октобра одржано је поклоничко путовање ученика Медицинске школе, организовано од стране цркве Светог апостола и јеванђелисте Марка у сарадњи са секцијом ,,Ходочасник``. У часовима помало промрзлог суботњег јутра, заједничком молитвом свих нас снисходљиво смо затражили Божју милост и благослов да кренемо пут Острошке светиње. У пријатним звуцима духовне музике и поучени мудрим и пажљиво одабраним речима вероучитеља, стигли смо до првог одредишта- манастира Куманице, где смо осећај истинског спознања вере осетили поклонивши се моштима Григорија Куманичком, које на јединствен начин красе поменуту српску светињу. Срдачно поздрављени и прихваћени дословно као браћа и сестре у Христу, куманички монаси су унапредили свест о сврси и вредности вере и чувању и неговању имена Христовог. Уз топли напитак и понеки слаткиш, који су у знамкдобродошлице припремили житељи манастира, уживали смо у тренуцима проведеним на овом светом месту.

Кренули смо пут подгоричког храма Христовог васкрсења и цркве Светог спаса, чија нас је унутрашњост препуна фрескописа и занимљивих галерија пластике на сакралним објектима очарала својом уметничком узвишеношћу.

Након тога, запутили смо се ка централном сегменту нашег путовања- Острошкој светињи. Истина, уз непрестани осећај страхопоштовања пажљиво смо пратили причу о животу острошког подвижника, Светог Василија, али и причу о историјату самог манастира. Напослетку, у шумовитим пределима никшићког Даниловграда, назрели смо манастир утиснут у самим стенама, бљештавог сјаја и неизрциво савршен у својим лепотама. Премда, удаљен од самог паркиралишта око 25-30 минута хода, стигли смо пред острошки манастир у поподневним часовима. Одбрали смо подесна места за преноћиште, непрестано испуњени невероватним, речима необјашњивим осећајем радости и Божје благоугодности. Праву спознају вере и истински вредног узношења хвале Богу, остварили смо поклонивши се моштима Светог Василија Острошког. Ноћ смо провели под отвореним небом, надомак самог манастира, припремајући се кроз искрену молитву и исовест да приступимо Светој чаши и сјединимо се са самим Христом. Част нам је да поменемо да се велики број наших другара достојно припремао кроз пост и молитву за Свето причешће, које је уследило наредног дана.

Недељно јутро освануло је гласовима јутарњег богослужења и Свете Литургије, која је наступила одмах након завршетка Богослужења.

Испуњени невероватним осећајем благостања и радосног усхићења, наставили смо реализовање плана поклоничког путовања. Кренули смо пут Цетиња, где смо посетили Цетињски манастир посвећен Рођењу Пресвете Богородице, у чијој се унутрашњости брижљиво чувају рука Светог Јована Крститеља, мошти Светог Петра Цетињског као и честица Часног Крста Господњег, којима смо на нашу радост, и захваљујући монасима који су нас почаствовали и удостојили, целивали поменуте манастирске светиње. Посетили смо такође и ризницу у којој се чувају различити списи, записи, међу њима и Октоих (црквена богослужбена књига која садржи осам гласова) као и трагови времена из Свете лозе Немањића и многих других.

Имали смо прилику да посетимо још једну црногорску светињу- манастир Морачу, чији је задужбинар Стефан, син Вукана Немањића и унук Стефана Немање. Као и на сваком месту, и из овог манастира носимо осећај дубоке припадности сопственој вери и хришанским врлинама, поткрепљене причом монарха.

У повратку, посетили смо пријепољски манастир Милешеву, захваливши Господу Богу на успешно реализованом поклоничком путовању, и очарани лепотом и украшеношћу фреске Белог анђела.

Сврха протеклог путовања није једнолична, многоструко носи безброј поука и савета које смо сви заједно усвојили. Молитвеним и милозвучним тоном затражили смо Божију милост и спасење у свакој од поменутих светиња. Сигурни смо да нас је благодат животворног Бога пратила дуж целог путовања, и бескрајно смо Му, уједињени захвални на томе.

Бити човек није лак позив. Не може га свако на прави, истински начин усавршити и достојно прихватити. Границе Божјег милосрђа су недостижне, његово свеприсуство осећа се свакодневно и на сваком месту. Потребно је да се приволимо царству небеском, јер ту је једино место где можемо олакшати бреме својих грехова и спознати Господа Бога у свим својим савршеностима и лепотама Његовог постојања.

Христос је с нама у све дане до свршетка света, заиста. Срдачно се захваљујемо свима који су омогућили да поклоничко путовање буде у потпуности реализовано. До неке наредне прилике да изнова уживамо у свим благодетима и лепотама које нам нуди сопствена вера, поздрављамо Вас неизмерно срећни и радосни претходним поклочким путовањем, са жељом да се што пре у наредном периоду појави могућност да изнова уживамо у лепотама манастирских светиња уверени да нас Божја милост прати на сваком месту и у сваком трену.

Maрија Лучић IV6

VODIČ KROZ ŠKOLU